СИНОДАЛНОСТ – ЕКУМЕСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Након што је у октобру 2021.године Папа Франциско позвао на двогодишње промишљање о синодалности у свим диоцезама Римокатоличке цркве која ће свој врхунац имати у октобру 2023.године у Риму на бискупској конференцији са темом: „Синодалност – заједница, учествовање и мисија“ и у салцбуршкој Надбискупији је ово био мотив да овој теми посвети овогдишњи екуменски пријем.
Пријем са радном темом „Синодалност – екумеске перспективе“ и ове године као и претходних био је одржан у организцији фондације ПРО ОРИЕНТЕ (одељење Салбург), 31. јануара 2021. године у Дому кардинала Шварценберга (Kardinal-Schwarzenberg-Haus) у Салцбургу са почетком у 18:00 часова. На њему су поред домаћина – Надбискупије салцбуршке (Римокатоличка црква) учествовали и представници Старокатоличке цркве, Евангеличке цркве, Евангеличко-методистичке цркве, Српске православне Цркве и Румунске православне Цркве.
Скуп је отворио проф. др Дитмар Винклер, директор Извршног одбора Про Ориенте – Салцбург. Он је упознао све присутне са програмом пријема и најавио надбискупа Франца Лакнера (Franz Lackner), који је у свом поздравном слову упознао све присутне са овогодишњом темом скупа.
Прилику да пред овим уваженим скупом о синодалности говоре имали су Преосвећени владика Г. Андреј (Ћилерџић) епископ аустријско-швајцарски – Српска православна црква, суперинтендент мр Оливие Дантин (Olivier Dantine) – Евангеличка црква, пастор Мартин Ајзенбраун (Martin Einsenbraun) – Старокатоличка црква и пасторина Доротеа Бирма (Dorothee Bürma) Евангеличко-методистичке цркве.
Скупу се најпре обратио мр Оливие Дантин који је упутио присутне о значају синодалног устројства у организацију Евагелистичке цркве и говорећи о хришћанском животу као заједничком путу истичући да се синодалним приступом не могу сви сукоби решити, али се може гарантовати да сви – чак и они који имају различита мишљења – остану на истом путу.
Предстваница Евангелистичко-методистичке цркве, пасторина се најпре осврнула на историјат њихове заједнице говорећи о значају делатности оснивача методиста евангелистичког свештеника Џона Веслија и начину како је он спојио послање о радосној вести са социјалним принципима и ангажовањем. Затим је говорила о систему управљања и доношења одлука у њиховој заједници, нагласивши да синодални пут може отворити могућност црквеној заједници око преузимања одговорности за све чланове, тако да озбиљно и транспарентно заједно доносе суштинске црквене одлуке.
Пастор Ајзенбраун је такође каои предходници најпре представио присутнима како синодалност примењују у усторојству Старокатоличке цркве са нарочитим освртом на то како се у доношењу одлука кроз временски проток може догодити да нека одлука која у почетку није наилазила на одобравање на крају буде и прихваћена. Он је закључио да је синодалност исцрпљујући процес, али унапређује црквену заједницу.

На крају се уваженом скупу у име Српске православне Цркве обратио епископ Андреј који је о синодалности говорио са теолошког аспекта повезујући појам саборности са питањем првенства. У свом излагању Преосвећени је објашњаво православни поглед на овај однос истичући све импликације које саборност има како на локаном нивоу тако и у Цркви уопште, посебно истичући примере у првом хиљадуготишту неподељене Цркве, пре Великог раскола 1054.године. Нарочито је истакао да је православна Црква утемељена на тајни евхаристије, јер Цркву најпре доживљавамо као место и простор сабирања ради служења евхаристије и тако грађења Цркве као тела Христовог. Говорећи о питању саборности и првенства у односима Истока и Запада посебно се осврнуо и на актуелна дешавања у Украјини.

Српску православну цркву су у делегацији Преосвећеног владике представљали протојерej-ставрофор Драган Ерић, јереј Зоран Врбашки и јереј Андреј Живковић.