Светитељски Празници, СВ. НИКОЛА

Јеванђеље данашњег празника говори о избору Апостола и о блаженствима.
У време оно, стаде Исус на месту равном, и скуп ученика његових, и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја Тирскога и Сидонскога.
На ово равно место дошао је Спаситељ са горе, на којој је изабрао и поставио своје Апостоле а говор му је онај исти, о коме говори и Матеј у 5-тој глави свога Јеванђеља. Лука иако је краћи, ипак овај Спаситељев говор наводи, јер које су околности и време код Матеја у 5-ој глави те су и код Луке у 16-тој глави, па с тога им је једнак и предговор и предмет говора и закључак, те обојица представљају Спаситеља како после ове беседе на гори и равном месту долази у Капернаум. Тир и Сидон били су Финичански богати, велелепни и са трговине чувени градови. Лежали су на обали средоземног мора а северозападно од Јудеје.
Који дођоше да га слушају и да се исцељују од својих болести, и које су мучили нечисти духови; и исцељиваху се. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све.
Множина је народа била велика и болесника много, па зато им је Христос Спаситељ и одобрио да га се дотичу а то им је и помагало и лечило их, јер не само што су се са вером дотицали Господа, него је и сила његова, која их је лечила била божанска.
И он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама; који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
Сиромашни духом јесу они, који су смерни, који признају да су немоћни да потпуно испуњавају своје дужности према Богу, па с тога се и обраћају милости божијој и од ње траже помоћи. Овакви могу бити материјално сиромашни или богати, но овде се пре разуму ови први. С овим блаженствима говори и Матеј (5.3-12) но овде се сад друкчије ова наука разуме. Јер, докле се тамо под сиромашнима разуму само смерни, овде се разуму просто сиромашни, сиротиња, људи некористољубиви и неинтересџије.
Благо вама који сте гладни сад: јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
Код Матеја се под именом гладних и жедних разуму гладни и жедни правде, а овде просто гладни и жедни који због сиротиње и немаштине трпељиво сносе глад и жеђ и то без злобе, зависти и пакости према богатима. Њима дакле Спаситељ обећава, да ће се наситити небесне вечне хране и пића тј. блаженства у рају. Даље Спаситељ каже: благо вама који плачете сад али не просто, него због својих грехова, или због недаћа и несрећа својих ближњих, па с тога ћете се духовно смејати утешити.
Благо вама кад вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло сина човечијег ради.
Благо вама кад вам све ово ураде и ви претрпите али не због ваших рђавих дела, него због мене што сте поштоваоци мога имена. И заиста, историја нас уверава, да су многи хришћани страдали само због хришћанских начела, 1 па иако су она препородила свет. – Раставити, осрамотити овде значи: искључити из друштва, одлучити, одвојити од заједнице као рушиоце постојећег стања; но ви се радујте, јер ће Господ забележити имена ваша у књигама вечности тј. он ће вам зато благодарити и наградити све. Све ово испунило се на светим Апостолима, јер у делима Апостолским читамо да: дозвавши Апостоле избише их и запретише им да не говоре у име Исусово и отпустише их. А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу.
Трпећи телесно радујте се душевно, јер ће вам се за еве то платити на небу небеском и божанском платом вечним уживањем.

1. I Петр. 4, 14.

БЕСЕДА НА СВЕТОГ НИКОЛУ

Сваки светитељ др. сл. и сваки угодник божији даје нам својим животом леп и истинит пример спасења. Сваки нас светитељ својим животом лепо учи, како и ми треба да живимо е да би се спасли и удостојили онога места, на коме се и угодници божији налазе. Но данашњи угодник свети Никола, који је угодио и Богу на небу и људима на земљи, и који се особито одликовао постојаном и топлом вером са једне, а милошћу и доброчинством према сиротнима са друге стране, као да нам целим својим животом даје најлепши пример по коме се можемо спасти и наследити на небу вечно блаженство а на земљи мир и спокојство, част и поштовање. Св. Никола, као владика, не само што се вредно и неуморно старао на васпитању младежи, него је и болеснике надгледао, сужње је походио, жалосне је тешио а сиромахе на сваком кораку потпомагао. Он је наш хришћански светитељ али њему се и Турци па и незнабошци са молитвама обраћају, а нарочито кад по водама путују, јер је он још и за живота многим путницима на водама, а кад су у опасностима бивали, помагао. Због тога је дакле Св. Никола свуда мио и драг светац, јер су и његова доброчинства велика и неизмерна па с тога му и Св. црква у песми каже, да је: Правило вере, пример кротости, и учитељ уздржања.
Да, др. сл. само са топлом вером, са хришћанском кротошћу и уздржањем може се човек одликовати и доброчинством, које добротворе прославља, као што је и Св. Николу прославило, па с тога, брате хришћанине, славећи данас светитеља божијег Николу, сети се и његовог живота, који га је увео у ред светаца; сети се његових доброчинства па их и сам чини, како би ти светац помогао а твоје молитве примио. Кад видиш сиромаха сети се одмах његове нужде и немаштине, па га сажали и помогни чиме можеш и онда ће оно твоје сажаљење бити у љубави према твоме брату сиромаху; биће врлина, биће милосрђе налик на оно Св. Николе. Овако дакле треба чинити милостињу, па да је Господ Бог прими.
Но људи понекад чине милостињу не из љубави, него што их срамота нагони а понекад што их мољакање сиромаха принуђава, па да би избегли срамоту или да би се опростили сиромаха који моли за крајцару они му је пружају али без искрене братске љубави; но треба знати, да такву милостињу Бог не прима. Јер кад дајемо милостињу принуђени срамотом од сиромаха и гледалаца, онда чинимо велику неправду, јер тада више поштујемо људе него Бога Спаситеља. Кад сиромах пред нас долази са пруженом руком и Христос пред нама стоји, па шта дамо сиромаху, дали смо Христу Богу, јер је он казао: заиста вам кажем, кад учините једном од ове моје најмање браће, мени учините. Кад дакле дајемо милостињу не ради Бога, него што нас је срам да не дамо од оних који нас гледају или слушају, онда више поштујемо њих него Бога! А кад опет дајемо милостињу зато, да би се што пре опростили мољења сиромаховог, онда опет тешко грешимо, јер тиме показујемо, да волимо себе више него ближњег па му милостињу дајемо не из љубави и да би помогли његовој сиротињи, него да би се опростили од узнемиравања.
Човек, бл сл. не испуњава дело милостиње кад и у његовом срцу нема љубави према милостињи и сиромаху. Љубав не лежи ни у руци ни у дару него у срцу човековом. Одкуда је дакле онај ми лостив, који дајући милостињу жали за оним што је дао; или се љути што га принуђена сиромах моли а он се стиди што му не да па му најпроле са љутњом пружа помоћ? За овакву милостињу какву наду може да има човек на захвалу од стране Божије? Какав ми је то дар, кад је уместо благодарношћу, окаљан неблагодарношћу и кад уместо да мирише миром љубави он се дими тврдоћом и гордошћу?
Човечија је милостиња дар и жртва, која се Богу приноси. Али кад човек даје милостињу не са љубављу из срца, него што га принуђава срамота; и кад човек даје милостињу али не са благошћу и радошћу него са тврдоћом срца и жалошћу, овда такву милостињу, као жртву Богу, небо не прима и човек греши. Кад човек дакле на тај начин даје милостињу он показује да и не помишља како Бог и зна и види са каквом он вољом даје па тиме вређа Бога заборављајући да Бог све види, све зна и све чује, и да је казао, да ће човек на страшном суду одговарати не само за сва дела, него и за сваку лошу реч и за сваку ружну мисао.
Браћо хришћани, добро дело није добро ако на добар начин ве бива. И дела милостиње, дакле надмашују истина сва добра дела али само онда, кад их чинимо на добар начин, онако, како Бог хоће. Пазимо дакле кад милостињу дајемо, да најпре наше срце буде милостиво расположено према сиромаху и да га нај пре утешимо, па тек после да осветимо нашу десницу пружајући њоме помоћ брату невољнику Кад се тако милостиња даје, кад она тј. проистиче из милосрђа и даје се са љубављу, онда је она мирисави тамјан и жртва чиста, која се уздиже до престола Бога и Оца сваке милости, па с тога и Свето Писмо каже: Сваки по вољи свога срца нека даје милостињу, а не са жалошћу и од невоље; јер Бог љуби онога, који драговољно даје. За овакву науку и заповест Светог Писма знао је добро свети Никола, па је се по њој и владао и све своје милостиње на овај је начин чинио, па с тога је се бл. сл. и удостојио, да буде у реду великих светаца кога славе и хришћани и нехришћани и да му света црква пева, да је: правило вере, пример смерности и учитељ уздржања. Амин.

1. Мат. 25, 40.

ДРУГА БЕСЕДА НА СВ. НИКОЛУ
У име Оца и Сина и Светог Духа

Побожна браћо,
Ко ли би нам знао казати колико има кућа само у Краљевини Србији што су данас воштаницу свећу упалиле, што су кољиво цркви на освећење донеле, што пливају у весељу и радости, што при мају поздраве и честитања својих пријатеља? Ко ли би нам знао казати, колико има оних побожних свечара само у нашем народу што данас славу славе, и што светог Николу празнују? Тежак би то и мучан посао био, који би на наше питање одговорио, но чини ми се, да је још теже слабомоћном човеку да верно и потпуно представи својим слушаоцима великог угодника божијег и светитеља, црквеног архиепископа и чудотворца Мирликијског Николаја! А ваљда би било још теже да данашњи свет, окруженом сујетама светским и привезан за тековине земаљске разуме живот и дела светог Николе, кога данас славе не само безбројне хришћанске куће, но кога још и нехришћани данас празнују. Да, браћо, и ми смо данас хришћани и ми поштујемо и нашу свету веру верујемо, али света црква у своме тропару пева данашњем светитељу, да је он не само веровао, него да је и био а да је и данас правило вере, коме треба и ми да подражавамо. Црква Св. Николи пева да је био и остао за навек углед смерности, на који треба и ми да се угледамо. Пева Св. црква Св. Николи, да је био и остао учитељ уздржљивости, на коју и ми треба да обратимо нашу пажњу па ће бити боље и по наше здравље и па наше домове. Св. црква каже данас у тропару Св. Николи, да је смерношћу стекао оно што је високо но који ли од нас данас тако ради? Црква Св. Николу слави данас што је вели, сиромаштвом стекао оно што је богато тј. место међу светитељима, но на шта ли ми наше богатство употребљавамо? Ко је богат умом и науком тај често треба да чита тропар Св. Николе, паће онда и он као и Св. Никола, свој ум и своју науку употребити не гордећи се, него помажући свакога коме треба добра савета а братске утехе. Ко је богат новцем и имањем и тај треба често да чита живот Св. Николе, па ће и он, као и Св. Никола, своје богатство и имање, што му је дар од Бога а не његова својина, јер је данас богат а сутра може изгубити све, па ће и он, велим, своје богатство употребити помажући своју сиротну и невољну браћу као што ј е и Св. Никола радио. Ко је велики по положају па је у сили и власти и тај треба да зна живот Св. Николе, па ће и он мале или незнатне, слабе и нуждом оптерећене прихватати и потпомагати. И Св. Никола браћо, био је научен па је својом науком помагао све и свакога, којима је наука могла помоћи. И Св. Никола био је син богатих родитеља и од велике породице па је своје богатство са сиротињом сваки дан делио. И свети Никола био је на високом месту, али благо оним малим који су у његово време и ближе њега живели! Ко дакле хоће славе земаљске и ко хоће царства божијега и раја тај нека са се угледа на живот Св. Николе па ће бити и на земљи срећан и на небу блажен. Али побожна браћо, ко се данас ста ра и ко бригу води о томе да се научи како је св, Никола живео а камо ли и да се на његов живот угледа? Ко се данас отима од окова земаљског живота па да мисли м?сли Св. Николе? Али које добро човек није радио до данас, он може од данас, јер Бог човеку и даје живота з то, да уради и испуни оно, што је био пропустио. Па коме није могуће да ради онако, као што је Св. Никола радио, он може радити по својим околностима и по своме стању угледајући се на данашњег великог угодника, јер никад није доцкан добро чинити а и нај мање добро прима Господ Бог и оно се бележи у књизи живота и отвара рајска врата на небу и врата среће и спокојства на земљи.
Због тога, браћо, славећи данас угодни дан великог нашег светитеља Николаја, сетимо се његова живота и његових дела; сетимо се да је свети Никола славио све дане у години, кад год је могао другоме помоћи, било својом науком и знањем, било својим богатством или високим положајем, који је у Христовој цркви заузимао. Сећајмо се свагда, да је слава човекова на земљи, у испуњавању закона и воље пресветога Бога, коме нека је част и слава ва веки веков јер је Он помогао и данашњег светитеља кога данас милиони славе па ће помоћи и свакога од нас који се буде сећао и угледао на живот Св. Оца Николаја. Амин

Translate »