СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ (Митровдан)
Јеванђеље данашњег празника говори о љубави међу ученицима Христовим и о њиховом положају и стању у свету.
Рече Господ својим ученицима: Ово вам заповедам: да имате љубав међу собом.
Пре него што ће Спаситељ казати својим ученицима ову своју заповест о љубави коју су дужни да имају међу собом, он им је дотле много шта обј аснио и протумачио ради утехе у опасностима и гоњењима која их очекују, па им и сада заповеда, да се љубе узајамно ради смерности и храбрости која им је нужна за будући апастолски рад.
Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.
Ученицима је предстојало да их у свету многи омрзну, али не због тога што ће они мржњу заслуживати, него због имена Христовог. И заиста непобожни мрзе побожне, јер се они не слажу са њима и не одобравају дела њихова. Кад су дакле такви мрзели учитеља, очекивати је, да мрзе и ученике. Ову истину и историја посведочава: Кајин је мрзео Авеља, Јудеји пророке, Атињани Аристида, Сократа, Фокијона итд. Спаситељ дакле напомиње ово својим ученицима па их теши и тиме, што су најпре њега омрзнули. 1
Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света; него вас ја од света избрах па зато мрзи на вас свет.
Свет има свој егоизам па се поглавито труди за своје интересе, и с тога презире побожне, који сасвим противно чине и бивају му опасни. Но зар није истина да баш овај исти егоизам завађа и мрзи и саме ове непобожне?
Опомените се речи које вам ја рекох: није слуга већи од господара свога. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати: ако моје реч одржаше и вашу ће одржати.
Ове је речи Спаситељ више пута повторио на разне начине и са њима учи своје ученике да они па и сви остали јеванђелски проповедници не очекују на земљи већу славу од оне, коју је земља учитељу указала, него да су благодарни ако и горе не прођу. Но ако баш и горе прођу, нека им је довољна божија благодат. Из ових Спаситељевих речи дознајемо, да блиски одношај постоји између њега и његових последоваоца, као нпр. између учитеља и ученика, господара и млађих, домаћина и домаћих.
Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају онога који ме посла.
Гониће вас дакле и ваше речи неће слушати, јер су оне моја наука која је противна њиховом животу. Ова јудејска, римска и остала идолопоклоничка гоњења против хришћана била су с тога, што је јеванђелска наука противна лажи, обмани, страсном уживању, себичњаштву итд. Но све ово опет њихове вере одобравају, јер нису знале за правога и истинитога Бога, за Онога, који је Спаситеља послао, па с тога и Спаситељеву науку и њене проповеднике и мрзе и гоне, а тиме мрзе и учитеља те науке па тако и Онога, који је учитеља послао. Но тиме баш Спаситељ и теши своје ученике, јер им каже, тешите се и радујте се што сте презрени и омрзнути заједно са мном и са Оцем. Сва ова укоравања Господ нарочито на Јудеје упућује, па с тога сад и непосредно за њих каже:
Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали а сад неће имати изговора за свој грех.
Тј. да их нисам учио они, Јудеји не би били учесници преступа по коме су Месију одбацили, па иако су на њему видели испуњење свију пророштава. Но они су видели не само дела и живот Христов него су чули и сву његову науку, па уместо да га приме и верују они су га не само одбацили, мрзели, гонили него и уморили срамном и мученичком смрћу! Из ових Спаситељевих речи, треба сваки хришћанин да изведе за себе значајну моралну поуку, јер ми слушајући јеванђелску проповед и знајући сву Христову историју нећемо имати оправдања и бићемо тешко осуђени ако и њего ве свете заповести не будемо испуњавали. Или, као што су Јудеји претрпели и трпе многа и тешка страдања и невоље зато што су Христа Спаситеља одбацили па иако су га знали, исто ће тако и сваки од нас да прође, који у Христа не буде хтео да верује.
Који мрзи на мене и на Оца мога мрзи.
Мржња Јудејска противу Христа јесте мржња противу Оца његова Господа Саваота, који је у више прилика сведочио о Сину и заповедао да га сви слушају. Но осим тога, Спаситељ и овим речима учи нас о двема личностима у светој Тројици препоручујући нам, да како смо обожавање дужни да одајемо оцу тако исто треба и Сину да одајемо и обратно, да свака увреда, која се учини Сину односи се и на Оца.
Да нисам био дела творио међу њима, којих нико други не твори не би греха имали; а сад и видеше и омрзнуше на мене и на Оца мога. Али да се збуде реч написана у закону њиховом: омрзнуше на ме ни за што.
Овде под именом дела Спаситељ разуме своју науку, чуда и цео свој живот а нарочито своју велику благост према човеку. И заиста његова су чуда била већа од свију пређашњих, јер је давао вид слепима од рођења, говор немима, слух глувима, здравље узетима, чистоћу губавима и живот мртвима, и то све чинио је једном својом речи, својом властитом силом и сопственом вољом, но и поред свега тога Јудеји су мрзели и њега и Оца му и зато немају оправдања, али о свему томе и предсказано је у књигама Ст. Завета. Но с друге стране ова мржња Јудеја противу Спаситеља била је доцније у свету најјачи доказ, да је он збиља од пророка предсказани Месија.
А кад дође Утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца исходи, он ће сведочити за мене.
Да ученици не би казали, па кад су због твоје науке омрзнули и тебе и твога Оца, што нам заповедаш да ми ту исту науку проповедамо и што нас таквима шаљеш? Господ их сад теши обећавајући им, да ће имати помоћ од Св. Духа, који је треће лице Св. Тројице.
А ви ћете сведочити јер сте од почетка са мном.
Овде се Спаситељ за себе позива и на сведочанство самих Апостола својих, који су с њиме од почетка па су све видели и све знају. Апостоли су видели и приватни и јавни Спаситељев живот, чули су сву његову науку и сведоци су свију његових деда, па зато и јесу у стању да боље од сведока сведоче. Многи су дакле сведоци који за Христа Спаситеља сведоче: сведочи Отац, сведочи Дух истине, сведочи сам Син и сведоче Апостоли и сви који у њега верују.
Ово вам казах да се не саблазните. Изгониће вас из зборнице, а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
Ово вам казах тј. што је у 14-ој и 15-ој глави казао о страдањима, која их очекују па да унапред знају како би се при тешким околностима знали да управљају. Дакле да их очекују па да после не малаксају гледајући његова страдања и смрт и очекујући своје патње и мучења. Изгнаће вас из зборница тј. избрисаће вас из каталога верних и прогласиће вас за одлучене од синагога. 2 Сваки који вас убије…. Скоро сви Апостоли помрли су мученичком смрћу па и живот њихов био је пун мучеништва и гоњења. 3
1. Мат. 10, 24-25
2. 9, 22.
3. I Кор. 4, 11-13. II Кор. 11, 23-27. Евр. 11, 36-38. Дел. Ап. 29, 9.
БЕСЕДА НА ПРАЗНИК СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА
Данас, бл. хр. света црква слави празник угодника.божијег, светог великомученика Димитрија, који је сатро тиранина и победио демона; који је постао свештена жртва за пресвето име Христово, па зато га је Господ Бог и прославио и у целом православљу његово име учинио великим и светим именом. Но и свети Димитрије славио је Бога од свога рођења па све до славног упокојења.
Преблаги Господ, бл. хр. онога човека прославља, љуби и помаже, онога увршћује у ред својих синова, који се не само зове хришћанин, него који и са делима посведочава истину свога високог имена. Јер, каква је вајда човеку, ако се само зове хришћанин, али не чува свете Христове заповести, нити пресвето име Божије од оних, који га руже. Такав хришћанин, браћо, није хришћанин, такав не верује истинито у Христа, него обмањује Бога и људе не знајући да Бог све види и зна. Да би дакле разумели ко је прави хришћанин, чујмо дела и живот светог великомученика Димитрија, који нам даје верну слику истинитог хришћанина и кога је Бог и на земљи и на небу прославио и прославља. У оно време, кад је живео Св. Димитрије хришћани су тешко страдали од идолопоклоника, и сваки онај који би проказао и издао једног хришћанина јако је уважаван и давано му је као награда сво имање онога хришћанина кога је он издао. По свима државама онога времена, по свима окрузима, варошима и селима није се онда могло чути ништа друго до хапшења, везивања, мучења и убијања невиних хришћана чија је крв напајала земљу и сувише много! Но уколико је Хришћанство више гоњено утолико је више и снажило се, јер је њега основао Христос Бог, који је и помагао Хришћанске блажене мученике. И баш у то време јавља се храбри Христов војник Св. Димитрије као истинити Хришћанин, који јавио признаје и исповеда, да јесте и да је рођен као хришћанин. Њега саветују познаници и пријатељи да то не говори јавно, да управитељ вароши не би дознао и убио га но он се ничега не боји и с радошћу исповеда своју Св. хришћанску веру. Он свете Христове заповеди тачно испуњава и бива учитељ хришћанске вере онима, који желе да се крсте. Оваквав је дакле прави Хришћанин, па с тога оваквога хришћанина и Бог прославља као што је прославио и Св. Димитрија са многим и великим чудима, од којих ћу вам само нека да напоменем.
У отаџбину нашег омиљеног данашњег светитеља у вароши Солун, долази римски афтократор Максимилијан, страшан непријатељ хришћана. Цар Максимилијан одмах је дознао да је Димитрије хришћанин па у највећој љутини заповеда, да га одмах баце у тамницу. Светог Димитрија вуку разуздани римски војници, муче га и тиранишу и он већ види своју близу а мученичку смрт, али светитељ уместо да се поплаши, он се радује и слави Христа Бога, што га је удостојио, да се увенча бесмртним мученичким венцем.
Једнога дана беше се прохтело нечовечном Максимилијану да прегледа своју крвожедну војску. Кад је цар изишао к’ војсци и мноштво љубопитних грађана беше се искупило а из средине излази један необуздани и горди човек по имену Лије који се хваљаше величином а снагом евога гигантског тела позивајући на мегдан оне преплашене грађане, од којих је онога дана многе неправедно поубијао а у чему је цар варварин особито уживао, па о тога је Лија и хвалио. Но ову несрећу није могао да трпи неки младић Нестор који беше хришћанин и познаник Св. Димитрија. Кад је Нестор видео многа невина поубијана тела својих суграђана срце му је тугом заплакало па је одмах отрчао у тамницу Св. Димитрију говорећи: Слуго божји, хоћу да се борим са крвожедним Лијем; благослови ме твојим светим молитвама, помози ми у борби против душманина. Свети Димитрије склапа три прста и прекрштава по челу младога Нестора говорећи му: не бој се; Лија ћеш победити и за Христа мученички умрећеш! И млади победоносац Нестор пун силе и слободе излази на мегдан а призивајући Бога Димитријевог удара на свога непријатеља, који од првог ударца пада мртав на земљу, преплашени грађани веселе се и чуде а Нестор благодари заточенику Димитрију и његовим светим молитвама.
Ето дакле како је Бог прославио Св. Димитрија и преко њега сатро силу Лијеву и поразио гордост Максимилијанову. Но безбожник неће да зна за непобедиву силу хришћанску него одмах заповеда да ухвате Нестора, па кад је дознао да је помоћу молитве св Димитрија победио Лија одмах је заповедио да Нестору главу одсеку а Димитрија у тамници да копљима убију. Но зато опет свету душу мироточивог свеца узносе анђели на небо и од онда он се поче славити па се слави и данас и славиће се док је света и века. Неки побожни хришћани тајно узимају светитељско тело па га побожно сахрањују. Светитељев служитељ, по имену Луп, узима прстен свога светог господара кој и беше оквашен крвљу светитељском па са њиме чини многа и изванредна чуда у Солуну. Но кад је антихрист Максимилијан и за ово чудо дознао он одмахх нареди, да доброг служитеља убију али чуда светитеља божијег Димитрија није могао да поништи. Свети Димитрије прославио је Христа Бога но и Спаситељ је прославио њега а варош Солун историјски је сведок ове историјске велике славе. Време нам не допушта да величину славе вашег данашњег светитеља опширно описујемо, јер он је чудесним путем лечио неизлечиве болеснике као Леонтија, Маркијана и друге које је чудесном силом за тренут ока а од свог светог гроба испраћао здраве? Солунска црква Св. Димитрија најбољи је доказ многих чуда која је светац учинио у корист побожних хришћана па зато, браћо, поштујмо, празнујмо и славимо данашњи свети празник са радошћу душе, чистотом срца и спокојством савести као што и приличи истинитом хришћанину а избегавајмо штетно задовољавање телесних жеља. Светковање празника не састоји се у богатим трпезама, ни у задовољавању необузданих жеља нити у раскалашном смеху и у осталим непобожним забавама, него у делима побожним и у потпомагању наше сиромашне браће. Дан празника зове се и јесте свештени и свети дан, па зато и ми који данашњи дан празнујемо треба да смо свештени и свети очишћавајући наш ум од сваке рђаве помисли и чувајући ваше срце од сваке рђаве жеље. Кад тако будемо радили и закон божији чували онда будимо сигурни, да ћемо тиме прославити Бога па ће и он прославити нас, као што је прославио нашег данашњег светитеља, Димитрија.
Бог, бл. сл. нема никакве нужде ни потребе о томе да га људи славе, но кад човек признаје свемогућег Творца, кад га искрено обожава и кад велича његова дела, онда кажемо, да човек слави Бога, па е тога кад хришћанин хоће да слави Бога, нека топло и искрено верује у свете Догмате вере, нека овај времени живот проводи сагласно вољи Божијој нека верно чува свете Господње запо вести и нека ближњег искрено љуби па овда нека зна, да тим заиста слави Бога. Данашњег светитеља Димитрија још родитељи његови научили су, да искрено и постојано слави Бога и он га је заиста тако и славио па ето је и Господ Бог прославио њега. Ако, бл. сл. желите да и вашу децу Бог прослави а ви их још из ране младости учите, да и они Бога славе. Учите их, да чешће читају Свето Писмо, да редовно иду цркву и да се смерно и побожно и код куће моле Богу; де се по закону спремају за свето причешће и да се уредно причешћују. Учите своју децу да старије поштују и уважавају, да добротворима буду благодарни а свакога брата да воле и сиротним да су милостиви. Но све ово треба најпре родитељи да чине; нужно је, да све ово најпре деца виде од својих родитеља, јер је призната истина, да свагда жив пример боље учи него ма какве поуке. Кад се недељом или празником вратите из цркве, питајте своје синове да вам кажу шта су у цркви чули, и чему су се научили; учите их родитељским саветима за какав се циљ иде у цркву па ћете тако припремити, своју милу децу да славе Бога те ће и њих прославити њихов преблаги отац небески, као што је прославио и светог Димитрија, чије молитве призивамо и данас, да су у помоћи сваком брату и свакој побожној души. Амин.