Док време не истекне…

Време пролази и не зауставља се. И ми у њему пролазимо са њим, натоварени што својим, што туђим греховима. Као што морнари пред буру са лађе бацају у море непотребне ствари како лађа не би потонула, тако и ми – збацујмо бреме злодела и безакоња са себе и из себе, да нас не би потопило безобално море вечнога живота.

Онима који су грешили након Светог Крштења, једина нада је истинско покајање. Слава Богу за то! Слава Богу, да још нисмо погинули, о грешници! Нада ипак остаје. Божје сажаљење још увек није дошло до краја. Покајање се још увек проповеда грешницима. Сиромашнима се и даље дају радосне вести. Небески Цар и даље проглашава Своју милост свуда. Врата милости још увек нису затворена. Благодат Божја је још увек отворена за све. Јеванђеље и Јагње Божје, Које је узело на себе грехе света, још увек се проповедају. Царство Божије се још увек објављује.

Грешници који се покају су и даље спасени; и цариници и прељубници очишћени покајањем, улазе у Царство Небеско. Сажаљиви Бог и даље зове ка Себи све оне који су се окренули, чека их и обећава им милост. Љубећи Отац и даље прима Своје блудне синове који се враћају из далеке земље и отвара им врата Свога дома и облачи их у најбоље одело, дајући сваком прстен на руку и обућу на ноге и заповеда свима Светима да се радују са Њим. „Радујте се, Анђели и сви Моји изабрани! Грешници, вратите се Мени, људи, створења Моја, створени по образу и подобију Мом, они који су погинули, сада су спашени, који су били мртви сада су живи поново, они који су били изгубљени, пронађени су. “Слава доброти Његовој! Слава љубави Његовој према човеку! Слава сажаљењу Његовом! Слава Његовој дарежљивости!

Јадни грешници, зашто још увек чекамо у удаљеној земљи и не крећемо према Оцу? Зашто још увек умиремо од глади? Зашто пунимо себе грехом као махунама? У дому нашег Оца има свега у изобиљу. Тамо, чак и најамници имају довољно и у вишку. Наш Отац нас чека са великом жељом и ревношћу, и са љубављу ће гледати нас, који се враћамо из далека, гледаће нас сажаљивим очима и бићемо Му драги и пашће нам на врат и грлиће нас и љубити Својом светом љубављу. Неће нас корити и више неће памтити наше грехе и нечистоћу, а сви Његови Анђели и изабраници Његови ће почети да се радују због нас. Дођимо себи, устанимо и кренимо и пожуримо ка Оцу нашем, и нека Му свако са смиреношћу и тугом каже: „Оче! Сагреших Небу и Теби, и већ нисам достојан назвати се син Твој; прими ме као једног од Својих најамника.“ (Лука 15:18-19).

Журимо, журимо, о грешници, док време још није истекло, док Отац чека, док се врата Његовог светог дома нису затворила. Покајмо се док благодат Божија још увек делује, да не би окусили деловање праведности Божије, вечни суд. Не очајавајте због било ког греха који сте починили након Светог Крштења, и покајте се истински, али чекајте на милост Божију. Колико год много и колико год велики и тешки били ваши греси, у Богу је већа милост. Као што је Његово величанство, таква је и Његова милост. Само се чувајте од даљег грешења. Ако сте преступили то као човек и грешили, не очајавајте. Већ у самом том тренутку исповедите свој грех и падните на земљу са смирењем пред сажаљивим очима Божијим и молите за милост, гласом цариника: „Боже милостив буди мени грешноме!“ (Лука 18:13) и греси ће ти бити опроштени.

Истинско покајање захтева да се човек окрене од греха и сујете овог света и окрене ка Богу свим својим срцем, да се промени изнутра и да постане другачији од онога што је раније био, и тако врши дело свог спасења са страхом и дрхтањем (уп. Фил. 2:12), тежећи да једино чини оно што је Богу угодно и тако буде спасен. Јер, ако желиш да се истински покајеш и да будеш спасен, промени се и обнови, постани другачији од онога што си раније био, не брини се ни за шта друго, сем да угодиш Богу и будеш спасен, и на тај начин ћеш бити нова твар у Христу. Јер сваки Хришћанин, који жели да буде истински Хришћанин, а не лажни, труди се да буде нови или обновљени човек или ново створење.

Не снисходите, онда, своме телу и не чините све што оно пожели. Мора бити распето „са сластима и жељама“ (Гал. 5:24), ако желите да будете Хришћанин, то јест, Христов. Много напора и труда је потребно, за човека да се промени и да буде добро дрво, које доноси добри плод. Тежите, онда, само за променом, обновљењем и исправљањем себе. И молите се за ово, уздишите често и са ревношћу Христу Господу, да би вас Он Сам могао обновити и учинити добрим, јер се без Њега наше обновљење и исправљање не могу догодити. А када будете обновљени изнутра и будете добри, тада ће и ваш спољашњи живот и дела такође бити добри.

Свети Тихон Задонски

Извор: Пријатељ Божји

Translate »