Историја парохије

Историјат парохије Покрова Пресвете Богородице у Салцбургу

Идеја за оснивање парохије – црквене општине – потекла је 1945. године у заробљеништву у официрском логору у Св. Јохану у Понгау, покрајина Салцбург, приликом канонске посете блаженопочившег епископа Николаја, а основана је 1948. године у Салцбургу. Прво писмено одобрење од надлежних власти дато је јула 1947. године. Овлашћење је добио јереј Радиша Пурић, који је тада био архијерејски заменик за Аустрију. У Инзбруку је основана 1950. године.

Црквени живот православних Срба у Салцбургу почео је у мају 1946. године у заробљеничким логорима Св. Јохан у понгау, покрајина Салцбург, и Инзбруку покрајина Тирол. После рата верници су политички или војни емигранти, а богослужење је вршено у поменутим логорима. Године 1966. долази до раскола, чије је седиште у Салцбургу. Њихова активност фактички престаје смрћу протојереја Душана Аргировића, али још увек постоје трагови па чак, шта више, кроз појединце покушавају да поново оживе њихову активност, само да неби били у канонској заједници са нашом црквом.

Од 1968. године почињу да долазе и економски емигранти – гастарбајтери. Године 1974. ствара се једна Црквена општина за покрајине Салцбург, Тирол и Форалберг и административно се одваја од Руске заграничне цркве. Верски живот се нагло развија. Староседеоци се активирају, да одрже оно што су из младости научили у Отаџбини, а привремени радници се уводе у православни живот. Редовно се богослужи, негују се лепи обичаји и традиција. Почиње продирање религије у практичан живот. Године 1976. покрајина Форалберг добија свога свештеника, тако да је од тада већа пажња послећена покрајинама Салцбург и Тирол. Сада се богослужи у пет места: Салцбург, Инсбрук, Ројте, Цел ам Зе и Халајн. На територији од око 300 км је катихизација одраслих, а веронаука деци у школама је, после много труда, ипак неостварљива јер се противи Министарство културе у Бечу. Поред духовних потреба, вернима се пружају и социјалне услуге: посета болницама, затворима, даје метеријална помоћ угроженима и др.

На крају неколико речи о једном српском споменику на војничком гробљу у Ној-Анифу код Салцбурга, на коме се налази овај текст: „Синовима Србије који, бранећи Мајку, изгубише слободу и тугујући за њом свенуше у туђини. Заробљени српски официри.“

За време првог светског рата налазила су се два заробљеничка логора у близини Салцбурга, у Гредигу и у Ст. Леонхарду, у које су били смештени заробљени Срби, Руси, Французи, Италијани и др.
Заробљеници, који су помрли у тим логорима, сахрањивани су на посебном гобљу, названо војничким гробљем, у Ној-Анифу.
После првог светског рата сахрањеним Србима на том гробљу подигли су леп споменик преживели српски официри, бивши заробљеници поменутих логора.

У току протеклих година зуб времена је оставио трагове на споменику, па је на иницијативу Савеза Срба у Аустрији, а уз моралну подршку Српске православне црквене општине салцбуршко-инзбрушке и њеног пароха, покренута акција на скупљању прилога да се споменик уреди. Захваљујући издашним прилозима појединаца Срба у целој Аустрији, староседелаца и радника на привременом раду, као и финансијској помоћи владе салубуршке покрајине, споменик је опет доведен у ред.
Подигнуте су степенице, искрчено је шибље у које је споменик био зарастао, засађене су две Панчићеве оморике (на немачком назване „Сербише Фихтен“ – Српске оморике). Поред споменика и четири шимшира дуж степеница. Ове радове су обавили бесплатно Срби на раду у Аустрији.

Geschichte der Serbisch orthodoxen Kirchengemeinde „Maria Schutz“ in Salzburg

Die Idee zur Gründung der serbisch-orthodoxen Kirchengemeinde Salzburg kam durch den hl. Bischof Nikolaj Velimirović im Jahr 1945, als zu einem Besuch im nahen St. Johann im Pongau weilte. Das kirchliche Leben der orthodoxen Serben in Salzburg begann im Mai 1946 in den Gefangenenlagern von St. Johann in Pongau und Innsbruck. Die eigentliche Gründung geschah im Jahr 1948, nach dem im Juli 1947 die schriftliche Zustimmung der zuständigen Behörden erging.

Bis zum Jahr 1985 gab es keinen ständigen Priester in Salzburg, die Priester kamen nur auf ein paar Jahre oder gar auf ein paar Monate. Damals gab es auch kein eigenes Gotteshaus was die Situation nicht einfacher machte.

Durch die große Liebe, die die römisch-katholische Kirche uns gegenüber zeigte, bestand aber immer die Möglichkeit, in verschiedenen Gotteshäusern unsere Gottesdienste zu halten. So wurden seit 1990 die Gottesdienste unserer Kirchengemeinde in St. Blasius in der Salzburger Altstadt zelebriert.

2006 kam es dann zum Kauf eines Grundstücks in Salzburg-Liefering in der Schmiedingerstraße 48, wo auch die Kirche gebaut wurde und ein großer Traum für viele orthodoxe Serben in Erfüllung ging. Mit der Weihe der Fundamente der neuen Kirche im September 2009 entstand die zweite serbisch orthodoxe Kirche im Bundesland Salzburg und die Erste in der Stadt. Der Bau der neuen Kirche in Salzburg-Liefering erfolgte ausschließlich aus Spenden. Im Oktober 2010 weihte Bischof Konstantin die Glocken der neuen Kirche. Ab 2011 wurden die Gottesdienste in der neuen Kirche gefeiert. Die feierliche Altar- und Kirchweihe fand am 19. Juni 2016, dem orthodoxen Pfingstfest, durch Bischof Andrej und Bischof Antonije statt.

Unsere Kirche ist ein Ort, wo viele unserer orthodoxen Serben ihren Frieden gefunden haben, aber auch ein Wahrzeichen der Freundschaft für alle Menschen, die in dieser wunderschönen Stadt leben!

Die serbisch-orthodoxe Gemeinde umfasst die Stadt Salzburg, den Flachgau und Tennengau mit rund 12.000 Gemeindemitgliedern.